Hipertenzija, povišen krvni pritisak ili arterijska hipertenzija je hronična bolest u kojoj su vrednosti arterijskog pritiska povišene iznad normalnih vrednosti.

Tokom ove tihe, bezbolne i vrlo ozbiljne bolesti zidovi krvnih sudova trpe uticaj sile pritiska krvi koja teče kroz njih. Nelečena, hipertenzija dovodi zadebljanja zidova krvnih sudova, oni postaju neelastični i suženi, zbog čega dolazi do neadekvatnog snabdevanja kiseonikom vitalnih organa. Zbog uticaja na sve organe u telu hipertenzija je multiorganska i  hronična bolest progresivnog toka.

Tokom  evolucije ove bolesti, na izmenjenom i suženom krvnom sudu može doći do oštećenja i pojave krvnih ugrušaka koji nošeni strujom krvi mogu izazvati prekid u snabdevanju kiseonikom vitalnih organa što se manifestuje kao infarkt srca, moždani udar, gangrena ekstremiteta, gangrena creva. Takodje, može doći do pojave proširenja krvnog suda i pojave aneurizme, angiektazija kao i raslojavanja i cepanja zida krvnog suda ili same anerizme. Poslednje su bolesti sa visokom stopom smrtnosti i u najvećim svetskim centrima.

Visok pritisak Hipertenzija

Povišen krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara 4-6 puta.

Uticaj povišenog krvnog pritiska na organizam je složen i prevazilazi okvire ovog članka. Hipertenzija, sa nizom složenenih mehanizama dovodi i do promena na očima, bubrezima i krvotoku svakog organa, uključujući i sam srčani mišić.

Zanemarena i neprepoznata, shvaćena kao povremeni problem i tako lečena, hipertenzija dovodi do ozbiljnih stanja koja mogu biti fatalna ili voditi invalidnosti i pored višemesečne rehabilitacije.

Od nedavno su promenjene preporučene granice sistolog i dijastolnog pritiska:

  • Normalnim vrednostima se smatraju vrednosti ispod 120/80 mmHg,
  • Hipertenzija I stadijuma vrednosti 130-139/80-90 mmHg,
  • Hipertenzija II stadijuma  vrednosti preko 140/90 mmHg 

Hipertenzija pogadja oba pola i sve životne uzraste, uključujući i decu.

U 50-tim godinama života, očekivani životni vek je za 5 godina duži kod ljudi sa normalnim krvnim pritiskom

Do 64. godine života hipertenzija je nešto češća kod muškaraca, od 65. godine žene se sa muškarcima izjednačavaju u stopi oboljevanja.

Uzroci hipertenzije:

Esencijalna hipertenzija (u 90-95% slučajeva)- nepoznatog specifičnog uzroka ili je prisutno više uzroka:

  • Genetski faktori, gojaznost, poremećaji spavanja, alkohol, ekscesna količina soli u ishrani, hronični stres, akutna bol i akutni stres, insulinska rezistencija (metabolički sindrom), dijabetes, povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi), nedostatak kretanja, pušenje…

Sekundarna hipertenzija: Uzrok je poznat, potvrdjen i lečenje samog uzroka rezultuje povlačenjem hipertenzije. U toku ispitivanja uzroka hipertenzije potrebno je imati na umu i na bolesti bubrega i endokrinog sistema i tragati za postojanjem sledećih bolesti i stanja: stenoza bubrežnih arterija, policistična bolest, glomerulonefritisi, tumori i druge bolesti nadbubrežnih žlezdi (Feohromocitom, Cushing’sy, Hiperparatireoidizam), bolesti štitaste žlezde (Primarni hipoparatireoidizam, tireotoksikoza), malformacije krvnih sudova itd.

Povišen pritisak je bolest sa malo ili nimalo simptoma ali sa opsežnim i intenzivnim uticajem na rad vitalnih organa, u prvom redu srca, arterija, bubrega, oka i mozga. Rano otkrivanje, adekvatna terapija, redovno praćenje i korigovanje životnih navika su pristup kojim jedino možemo preventivno delovati na teške cerebro-vaskularne dogadjaje.

Hipertenzija Visok Krvni Pritisak

Simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do neprepoznatljivosti, zato treba obratiti posebnu pažnju na pojavu sledećih simtoma:

  • Glavobolja
  • Gubitak daha ili otežano disanje
  • Zamućen vid
  • Krvarenje iz nosa
  • Dezorijentisanost
  • Konfuznost

Stopa smrtnosti od kardio-vaskularnih bolesti, medju kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja. Na globalnom nivou, kardio-vaskularne bolesti su “Ubica br.1” i taj trend se nastavlja već decenijama unazad.

Komplikacije arterijske hipertenzije su ozbiljne, onesposobljavajuće ili fatalne i pored skromnog ispoljavanja simptoma (osim u slučajevima hipertenzivnih kriza ili maligne hipertenzije).

Najčešće komplikacije su na sledećim organima, posebno izražene u prisustvu povišenih masnoća i šečerne bolesti:

Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca, angina pectoris, plućni edem, aritmije.

69% onih koji dožive srčani udar (Infarkt srca)- ima povišen krvni pritisak.

Arterije: Aterosklerotska suženja arterija, embolizacija sa posledičnom gangrenom, disekcija aorte (raslojavanje aortnog zida usled njegove slabosti i pritiska struje krvi), aneurizme (trajno proširenje arterijskog krvnog suda za više od 50%), slepilo

Mozak: Šlog ili moždani udar (CVI) – vaskularna demencija, hipertenzivna encefalopatija, subarahnoidno krvavljenje

77% onih koji dobiju moždani udar (Šlog) imaju povišen krvni pritisak.

Bubrezi: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija

I pored jednostavnog načina utvrdjivanja i praćenja, 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmanje) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na ljude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.

U svetu, oko 8 miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti potiču od komplikacija povišenog i nelečenog krvnog pritiska.

Da li ste znali da se 69% srčanih udara i 77% moždanih udara mogu sprečiti?

Antihipertenzivna terapija nedvosmisleno redukuje rizik od kardiovaskularnih i bubrežnih komplikacija.

Šta preduzeti?

1. Proveriti

Izmeriti krvni pritisak, sami ili u lekarskoj ambulanti. Ponoviti merenje u različito doba dana. Potvrditi postojanje povišnog pritiska u više merenja.

2. Menjati

Životne navike, odnos prema zdravlju, životne  prioritete.

Informišite se preko kompetentnih izvora.

Ne verujte u instant rešenja.

Dajte sebi vremena i napravite plan budućih promena.

Smanjite telesnu težinu.

Alkohol smanjite na meru do 2 doze za muškarce odn.1 doze za žene dnevno.

Potražite stručnu pomoć tokom prekida pušenja ili podršku grupe.

Uvedite 30 min  šetnje brzim  hodom nekoliko puta nedeljno.

Ishrana: Izbacite iz upotrebe prženu i brzu hranu, smanjite unos masti i visokokaloričnih namirnica, smanjite unos soli (do 6g NaCl/dn ili 2,4gNa), uvrstite u ishranu obrok barenog mesa/povća i 1-2 porcije sirovog povrća/voća.  BMI u rasponu od 20-25 kg/m2.

3. Kontrolisati

Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti (endokrinolog, angiolog, nefrolog, neurolog, oftalmolog) uz upotrebu propisane terapije (medikamentima i / ili higijensko-dijetalnim režimom), kao samostalno praćenje vrednosti krvnog pritiska, ključni su i neophodni za povoljan ishod  ove kompleksne bolesti.

Razumevanje mehanizama kojim povišen pritisak ispoljava svoje negativno dejstvo, unapredjenje kolor dopler dijagnostike za ranu detekciju promena na krvnim sudovima, razvoj novih lekova koji nedvosmisleno utiču na prevenciju nepovoljnih kardiovaskularnih dogadjaja i komplikacija na ostalim organskim sistemima, moraju biti  udruženi sa najvažnijim faktorom – odgovornim odnosom pacijenta prema svojoj bolesti, 

 

 

Smernice za skrining pacijenta sa hipertenzijom:

Za procenu kardiološkog statusa i stanja krvnih sudova:

Osnovne laboratorijske analize:

  • Pregled prvog jutarnjeg urina sa analizom na prisustvo krvi, proteina i glukoze.
  • Urea, kreatinin i elektroliti u krvi (Na, K )
  • Glukoza (šećer) u krvi.
  • Ukupni holesterol i njegove frakcije (HDL i LDL), trigliceridi.
  • Enzimi jetre (AST,ALT,GGT)

Specijalistički pregledi i kolor dopler dijagnostika:

Sve su mudrosti sadržane u jednoj – Pokušaj biti ispred dogadjaja.

Autor: Kolegium Medic