Hipertenzija i njene posledice: bolesti krvnih sudova

Stopa smrtnosti od kardio-vaskularnih bolesti, medju kojima je i hipertenzija, viša je od stope smrtnosti od malignih oboljenja.

U Evropi 30% svih uzroka smrti su kardio-vaskularne bolesti. Najviša stopa smrtnosti od kardio- vaskularnih bolesti, već više decenija unazad, registruju se u Rusiji, Ukrajini i bivšim socijalističkim republikama.

Srbija je u rangu zemalja sa najvišom stopom smrtnosti od kardio-vaskularnih bolesti.

Hipertenzija je prvi na listi uzroka preuranjenih smrti u razvijenom svetu i taj trend se nastavlja već decenijama unazad.

Naši krvni sudovi trpe uticaj sile pritiska krvi koja teče kroz njih. Kada je krvni pritisak normalan, oni se svojim elastičnim zidom lako prilagodjavaju fiziološkoj razlici u pritiscima tokom srčanih ciklusa ( sistola, dijastola) .

Pod uticajem povišenog pritiska krvi, arterijski krvni sudovi gube svoju elastičnost i postaju krute cevi. Tako izmenjeni, ne mogu adekvatno da odgovore na promene u pritiscima tokom rada srca. Zid arterije najpre gubi svoju elastičnost da bi odgovorio na povišen pritisak krvi u njemu, zadebljava, a ukoliko je prisutan neki od faktora rizika, pokreće stvaranje aterosklerotskog plaka.

Usled suženja (stenoze) krvnog suda aterosklerotskom plakom, smanjuje se dopremanje kiseonika i hranljivih materija različitim organima, što postepeno narušava njihovu funkciju.

Neravna površina plaka i turbulentno kretanje krvi kroz suženja unutar krvnog suda, dovode do pojave krvnih ugrušaka (tromb) na njegovoj površini.
Delovi tako nastalog tromba mogu se otkinuti i nošeni strujom krvi mogu zaustaviti bilo gde u zoni snabdevanja krvnog suda iz kog je tromb potekao. Prekid u snabdevanju kiseonikom organa i tkiva neminovno vodi ka njihovom oštećenju i gubitku funkcije.

Upravo zbog uticaja na krvne sudove svih vitalnih organa, hipertenzija je jedna od najkompleksnijih bolesti, jer svaki organ koji izmenjena arterija snabdeva kiseonikom- može biti pogodjen.

• Sekundarna hipertenzija:

Kod 5% pacijenata uzrok je poznat i njegovo lečenje dovodi i do lečenja hipertenzije:

• Stenoza bubrežnih arterija, policistična bolest, glomerulonefritisi
• Tumori nadbubrežnih žlezdi, Cushing-ov sy, primarni aldosteronizam
• Bolesti štitaste žlezde i paraštitastih žlezdi- hiper- i hipotireoidizam, primarni hiperparatireoidizam
• Sleep apnea sindrom
• Malformacije krvnih sudova
• Upotreba kortikosteroida, NSAIL, oralnih kontraceptiva, hormonske terapije

Najčešće komplikacije povišenog pritiska su na sledećim organima:

Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca, angina pectoris, plućni edem, aritmije

Arterije: Periferna bolest arterija (PAD) koja se pojavljuje sa grčevima u nogama i čija je krajnja komplikacija gangrena donjih ekstremiteta, Angina pectoris, Infarkt srca (AIM), Disekcija aorte (raslojavanje aortnog zida usled njegove slabosti i pritiska struje krvi), stvaranje aneurizme (trajno proširenje arterijskog krvnog suda za više od 50%)

Mozak: Šlog ili moždani udar (CVI),RIND, TIA, vaskularna demencija, hipertenzivna encefalopatija, subarahnoidno krvavljenje

Bubrezi: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI)

Reproduktivni sistem: Erektilna disfunkcija, impotencija

I pored jednostavnog načina utvrdjivanja i praćenja, više od 1/3 obolelih ne zna da boluje od hipertenzije, pa tako ni da je u (najmanje) dvostrukom riziku za nabrojane komplikacije u odnosu na ljude sa krvnim pritiskom normalnih vrednosti.

U svetu, oko 8 miliona smrtnih ishoda i 100 miliona invalidnosti potiču od komplikacija povišenog i nelečenog krvnog pritiska.

Izmeriti krvni pritisak, samostalno ili u lekarskoj ambulanti. Ponoviti merenje u različito doba dana. Potvrditi postojanje povišnog pritiska u više merenja. Merenje izvršiti na obe ruke, na sobnoj temperaturi.

Životne navike, odnos prema zdravlju, životne  prioritete.

Informišite se preko kompetentnih izvora.

Ne verujte u instant rešenja.

Dajte sebi vremena i napravite plan budućih promena:

Smanjite telesnu težinu postepeno i uz pomoć stručnog lica – specijaliste nutritivne dijetoterapije, koji će sagledati Vaše celokupno zdravstveno stanje i odrediti individualni dijetetski režim.

Smanjite unos soli

Alkohol smanjite na meru do 2 doze za muškarce odnosno do 1 doze za žene dnevno.

Potražite stručnu pomoć tokom prekida pušenja ili podršku grupe.

Uvedite minimum 30 min šetnje brzim  hodom nekoliko puta nedeljno.

Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti  (vaskularni specijalista, endokrinolog, nefrolog, neurolog, oftalmolog, spec. dijetoterapije ) uz upotrebu propisane terapije (medikamentima i / ili higijensko-dijetetskim režimom), kao samostalno praćenje vrednosti krvnog pritiska, ključni su i neophodni za povoljan ishod  ove kompleksne bolesti.

Razumevanje mehanizama kojim povišen pritisak ispoljava svoje negativno dejstvo, unapredjenje kolor dopler dijagnostike za ranu detekciju promena na krvnim sudovima, razvoj novih lekova koji nedvosmisleno utiču na prevenciju nepovoljnih kardiovaskularnih dogadjaja i komplikacija na ostalim organskim sistemima, moraju biti  udruženi sa najvažnijim faktorom – odgovornim odnosom pacijenta prema svojoj bolesti.

Postaviti dijagnozu hipertenzije je relativno jednostavno, savremeno medikamentozno lečenje je visoko efikasno, ali kontrolisanje multisistemskih komplikacija direktno je srazmerno stepenu razumevanja bolesti od strane samog pacijenta.

Autor: dr Marija Krišto, 

spec. interne medicine