Sve o bolestima vena Beograd

Hronična venska insuficijencija

Par reči o cirkulatornom sistemu:

Krv obogaćenu kiseonikom, nakon prolaska kroz pluća, srčani mišić istiskuje u arterije i njima se dovodi krv do svih tkiva.

Arterije imaju snažan elastičan i mišićni zid i njihov zadatak je da sprovedu arterijsku krv do svake ćelije našeg organizma. Nakon razmene kiseonika sa ćelijama tkiva krv postaje venska, prikuplja se i uliva u sitne a zatim sve veće venske krvne sudove i u suprotnom smeru, krvnim sudovima koje zovemo venama, ponovo vraća u srce, odakle u krvotoku pluća započinje ponovni proces obogaćivanja kiseonikom.

Limfni sudovi koji nose limfu, tečnost koja iz tkiva odnosi štetne produkte metabolizma i imunog odgovora, takodje se ulivaju u vene.

Vene nemaju jak spoljašnji zid i tok krvi u njima, suprotan od smera sile gravitacije, kreće se oslanjajući na pritisak spoljašnjih mišića i venskih zalistaka. U nogama funkciju venske pumpe, obavljaju mišići lista potkolenice ali oni ne deluju na duboke vene koje su smeštene izmedju fascija mišića.

Venski zalisci se otvaraju kada struja venske krvi ide ka srcu a zatim zatvaraju, sprečavajući njeno vraćanje u donje partije tela.
Venski krvni sudovi mogu biti površni i duboki. Izmeđju njih postoji veza preko perforantnih ( komunikantnih) vena.

Šta se dešava u venama?

Sva nabrojana stanja koja ometaju normalan tok venske krvi, dovode do disfunkcije zalistaka koji prestaju da obavljaju svoju funkciju: usmeravanje venske krvi ka srcu, protiv sile gravitacije. Venska krv, umesto ka srcu, kreće se u smeru na dole, vene se još više šire i počinje začarani krug venske bolesti hroničnog i progresivnog toka.

Vene u donjim ekstremitetima na taj način postaju depoi zaostale krvi i sklonost ka trombozi – stvaranju krvnog ugruška ili tromba se uvećava. Pojava vidljivih vena ispod kože, izvijugane i nepravilne strukture, pod nazivom venski varikoziteti jedan je od stadijuma hronične bolesti vena.

Simptomi proširenih vena

Simptomi proširenih vena najpre se javljaju samo posle dužeg stajanja i uveče, a zatim se njihova pojava produžava na veći deo dana i noću:

Otoci nogu, izraženiji uveče
Osećaj težine u nogama
Umor
Trnjenje i peckanje u nogama i tabanima
Svrab
Grčevi

Ponekad, simptomi su diskretni ili izostaju, a venska bolest je već uznapredovala.

Mnoge venske bolesti ostanu neprepoznate, nedijagnostikovane i nelečene sve do kasnih stadijuma bolesti.

Ako površna vena postane tvrda i bolna na dodir a koža iznad nje topla i crvena, ovo stanje se zove tromboflebitis ili tromboza površnih vena sa posledičnom upalom okolnih tkiva. Neke bolesti potkožnog tkiva izazvane infektivnim uzročnikom mogu dati sličnu kliničku sliku.

Međjutim, ukoliko tromb iz površnog, predje u duboki venski sistem govorimo o trombozi dubokih vena (DVT). Ovo stanje je praćeno otokom i bolom ekstremiteta, ukoliko je tromb u venskom sistemu noge ili, složenijom kliničkom slikom, ukoliko je tromb u venama male karlice ili trbuha.

Postojanje bolesti vena utvrdjuje se:

Kliničkim pregledom: vaskularni specijalista uzima podatke o početku, vrsti i trajanju tegoba, kao i podatke od značaja o ranijim bolestima i stanjima, primenjenoj terapiji, genetskim i drugim rizicima. Postavlja pitanja koja se odnose na tegobe drugih bolesti kardiovaskularnog sistema i izvodi niz kliničkih manevara za pregled vena i arterija kojima utvrdjuje činjenice od važnosti za dalji tok dijagnostike.
Kolor-dopler ultrazvučnim pregledom krvnih sudova donjih ekstremiteta:

Kolor-dopler pregled vena je bezbolan, bezopasan i informativan. Tokom samog pregleda vršimo evaluaciju stanja površnog i dubokog venskog sistema i komunikantnih vena, utvrdjujemo stanje venskih zalistaka, ispitujemo smer kretanja krvi i postojanje refluksa, evidentiramo lokalizaciju varikoziteta i trombotskih procesa.

Kolor-dopler pregledom možemo utvrditi ne samo tačnu lokalizacija tromba, već i proceneniti rizik za propagaciju u sistem dubokih vena. Ovo je naročito važno za odabir vrste lečenja bolesti vena (nehirurško i hirurško). Uz pomoć kolor doplera i dodatnih pregleda procenjujemo verovatnoću za tešku akutnu komplikaciju tromboze – Plućna tromboembolija (PTE). PROČITAJTE VIŠE:

Rodjaci I reda osoba sa venskim varikozitetima, značajno češće oboljevaju od bolesti vena.

Žene dvostruko češće oboljevaju od muškaraca.

HRONIČNA VENSKA INSUFICIJENCIJA

Klinički znaci po CEAP klasifikaciji:

STADIJUM 0: Bez kliničkih znakova venske bolesti
STADIJUM 1: Teleangiektazije/retikulane vene (dijametar manji od 4mm)
STADIJUM 2: Varikoziteti vena (dijametar veći od 4mm)
STADIJUM 3: Otoci nogu (najčešće oko članaka)
STADIJUM 4: Hiperpigmentacija- braon pigmentacija kože, svrab, ekcem, crvenilo, ljušćenje
STADIJUM 5: Lipodermatoskleroza – istanjena tvrda koža potkolenica obično nakon zarasle ulkusne rane
STADIJUM 6: Venski ulkus – rana na potkolenici

Mehanizam nastanka hronične venske bolesti:

Slabost venskih zalistaka – opisana ranije u tekstu
Slabost mišićne pumpe– mehanizam kojima mišići potkolenice pomažu venama u pravilnom istiskivanju krvi. Iz ovog razloga važno je održavati redovnu fizičku aktivnost.
Genetska predispozicija – u 17% venskih bolesti nasledjena je umanjena elastičnost zida vena, zbog čega su one sklone širenju.
Svako stanje koje otežava ili blokira kretanje venske krvi – gojaznost, trudnoća, tumori stomaka, tromboza i sl. dovode do porasta pritiska u venama ispod prepreke i nekog od oblika akutnog i hroničnog oboljenja vena.
Akutno nastala tromboza – tromb kao prepreka toku venske krvi ka srcu dovešće do zadržavanja krvi u nogama. Tako velika količina krvi u malom prostoru cevaste strukture stvara povećan pritisak u dubokim venama.
Koja god da je prepreka oticanju venske krvi u pitanju, mehanizam nastanka proširenja vena je isti: Zato što je zid vene elastičan (za razliku od arterijskog) on se može drastično proširiti primajući veliku količinu krvi, pritisak krvi unutar vene će rasti, vena će se i dalje širiti. Obzirom da je duboki venski sistem vena povezan sa površinskim, taj pritisak će se preneti na njega. Tada postaju vidljivi venski varikoziteti, tortuozna i kroz kožu vidljiva proširenja vena.
Gubitak refleksa skupljanja arteriola – arteriole, najmanji i krajnji arterijski krvni sudovi koji se nalaze izmedju arterijskog i venskog sistema, ukoliko su zdrave, refleksno se skupljaju prilikom ustajanja. Ovaj refleks se gubi pri bolestima vena, one ostaju proširene i tako učestvuju u dodatnom podizanju pritiska krvi u venama i njihovom širenju.
Razumevanje pomenutih mehanizama uvelo je u kliničku praksu neophodnost kompresivne terapije, čija je glavna namena da se suprostavi povišenom pritisku u venama, smanji obim proširenih vena, odloži napredovanje i zaustavi pojava ozbiljnih komplikacija venskih bolesti.

Procesi na endotelu – Endotel je unutrašnji sloj koji oblaže zid vena i u dodiru je sa krvlju u kome se odvijaju najvažniji metabolički i imunološki procesi. Mehanizam koji se odvija u endotelu prevazilazi okvire ovog članka, dovoljno je reći da je u bolestima vena prisutna njegova disfunkcija i inflamacija, da procesi u endotelu dovode do remodelovanja zida vena i vode progresiji venske insuficijencije.

Faktori rizika za bolesti vena:

Porodična sklonost
Nedostatak fizičke aktivnosti
Dugo sedenje i stajanje (kancelarijski poslovi, vozači, kuvari, pekari, frizeri, prodavci)
Gojaznost
Hormonska terapija
Oralna kontracepcija
Trudnoća, višestruke trudnoće
Period nakon porodjaja (90 dana)
Postoperativni period
Stanja imobilizacije
Stanja povećane viskoznosti krvi, nasledni poremećaji zgrušavanja krvi
Zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis)
Autoimune bolesti (antifosfolipidni sistem itd.)
Malignitet
Ženski pol

Venske varikozitete ima oko 40% žena i 25% muškaraca.

Smatra se da izmeđju 50% i 75% ljudi u savremenom svetu imaju neku od bolesti vena.

Korisni saveti za pacijente sa hroničnim bolestima vena:

Hodajte – mišići listova nogu mogu delimično preuzeti ulogu neadekvatnih vena i venskih zalistaka
Plivanje, vožnja bicikla i lake gimnastičke vežbe takodje su korisni
Nosite kompresivne elastične čarape ili zavoj po savetu doktora koji je pregledao krvne sudove: internista, angiolog ili vaskularni hirurg. U receptu će biti naveden stepen kompresije -pritisak u mmHg koji će biti adekvatan za stanje Vaših krvnih sudova (potrebna je kolor-dopler procena i vena i arterija), kao i vrsta i dužina čarape. Neadekvatna kompresivna terapija može doneti više štete nego koristi
Smanjite telesnu težinu postepeno, planski i dugoročno. Rasterećenje venskog sistema tokom smanjenja telesne težine uopšte i abdominalne masti, posebno, glavni su cilj dijetetskog režima. Specijalista dijetoterapije će Vam preporučiti režim ishrane koji je u saglasnosti sa ovim ciljevima.
Ne izlažite se toploti: sauna, sunčanje i tople kupke nisu prijatelja vena
Nosite komotnu obuću
Kreme i gelovi za vene se smeju aplikovati samo na neoštećenu kožu
Negujte kožu
Unosite puno tečnosti
Smanjite unos masti i ugljenih hidrata
Redovno uzimajte propisanu terapiju od strane vaskularnog specijaliste
Ne očekujte magična rešenja: bolest vena je kompleksni poremećaj cirkulatornog sistema, zaustavljanje progresije bolesti primenom navedenih mera i sprečavanje nastanka komplikacija bolesti nije nimalo skroman cilj. Sve mere koje preduzmete zbog bolesti vena delovaće jednako dobro i na Vaše zdravlje u celini.

Bolest vena može biti prvi pokazatelj drugih bolesti.
Tromboza vena može biti prvi znak maligne bolesti

Lečenje

Skoro polovina venskih bolesti dijagnostikuje se tek sa pojavom komplikacija u kasnijim fazama bolesti.

Lečenje bolesti vena je kompleksno i može biti nehirurško i hirurško.

Odabir jednog ili više modaliteta nehirurškog lečenja deo je složenog individualnog algoritma za svakog pacijenta, u zavisnosti od parametara koji uključuju genetske faktore i morfološke karakteristike venskog sistema, prisustvo drugih bolesti i stanja, kao i stadijum bolesti i prognozu njene evolucije.

Kolor dopler ultrazvučna dijagnostika krvnih sudova je “zlatni standard” u dijagnostici, praćenju progresije i lečenju bolesti venskog sistema.

Pravilno postavljena dijagnoza vrste i stadijuma venske bolesti i njeno kategorizovanje prema CEAP klasifikaciji, početak je i osnova lečenja.

Pacijenti sa bolestima vena moraju biti opservirani u širem kliničkom kontekstu, kako bi se primenile sve mere koje su nam na raspolaganju u datom stadijumu bolesti. Akutna stanja, poput tromboze, moraju se opservirati naročito pažljivo, ne samo zbog direktne opasnosti po zdravlje u svojoj akutnoj fazi, već i zbog mogućih posledica u hroničnom toku. Hronična venska insuficijencija je skup bolesti koje mogu biti posledica nedovoljne kliničke opservacije u ranoj ili akutnoj fazi bolesti.

Zadatak vaskularnih specijalista je da, osim odabira najadekvatnijeg modaliteta lečenja, ulože trud i vreme da pacijenta koji boluje od nekog oblika hronične venske bolesti, upoznaju sa svim merama koje mu mogu pomoći u očuvanju kvaliteta života tokom evolucije bolesti

Odluka o pravom trenutku operativnog lečenja i vrsti operativne tehnike dva su najvažnija faktora u lečenju venskih bolesti. Operativni tim mora suvereno vladati sa više operativnih tehnika kako bi postojala mogućnost njihovog kombinovanja, u protivnom operativno lečenje se ne prilagodjava pacijentu već operativnoj tehnici.

Visokospecijalizovani tim za tretman venskih bolesti uključuje interniste, angiologe, radiologe, dermatologe i vaskularne hirurge obučene za više modaliteta lečenja, kako bi lečenje bilo sveobuhvatno i uspešno.

Hirurgija vena je poslednjih decenija pored klasičnih hirurških tehnika, uvrstila nekoliko novih procedura u lečenje pacijenata sa venskim bolestima. Gorka istina je da ni jedna tehnika, samo po sebi, nije pogodna za sve pacijente. Odredjivanje koja je hirurška tehnika (ili više njih) odgovarajuća za pojedinačnog pacijenta, ključni je činilac u uspešnosti lečenja.

Pokazalo se da najbolje rezultate donosi kombinovanje klasičnih, novijih i inovativnih operativnih tehnika, tzv. Hibridna metoda operativnog lečenja:

Endo-venska laser ablacija

Radiofrekventna ablacija

Sklerozacija

Intervencija Vena Seal- medicinski lepak

Klasične hirurške tehnike – stripping, flebotomija

VEIN MAPPING – kolor-dopler mapiranje venskog sistema obezbedjuje detaljan uvid u stanje vena pred vaskularni operativni zahvat. Odredjuje tačne pozicije venskih krvnih sudova i na osnovu ovog pregleda se, ukoliko ga izvode eksperti vaskularnog ultrazvuka, procenjuje koje su opcije na raspolaganju i bira optimalna operativna tehnika za različite segmente venskog sistema. Vensko mapiranje je neizostavan činilac u pravilnoj evaluaciji venske bolesti i odabira adekvatnog hirurškog pristupa.