Kolegium Medic Klinika Beograd Internista Tromboza

Tromboza je stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda ili srca koji delimično ili potpuno blokira protok krvi.

Tako nastali krvni ugrušak naziva se tromb.

Zgrušavanje krvi je jedan od najvažnijih mehanizama kojim naš organizam zaustavlja krvarenje iz spoljašnjih povreda krvnog suda i omogućava zarastanje rana.

U slučaju formiranja tromba unutar krvnog suda ovaj mehanizam je takodje odgovor na povredu  (ruptura aterosklerotskog plaka npr.), ali ovog puta ugrožavajuć ili čak fatalan.

Tromb se može javiti u ekstremitetima, stomaku, srcu, plućima, mozgu ili bubrezima.

Može se stvoriti i u venama i u arterijama.

Tromb može da ostane na  mestu formiranja ili da se fragment tromba odvoji od primarnog položaja i pokrenut strujom krvi putuje krvnim sudovima sve dok se ne zaustavi.

Takav ugrušak se naziva embolus a proces  blokade krvnog suda sa posledičnim prekidom snabdevanja krvlju iza embolusa naziva se embolizacija.    

Simptomi tromboze se razlikuju u zavisnosti od lokalizacije tromba.

Ukoliko je ugrušak u arterijskom krvnom sudu ekstremiteta simptomi su grčevi, otok, bol.

Iznad površnih vena koja sadrže tromb javlja se crvenilo kože, otok i bol.

Tromb u krvnim sudovima stomaka može dovesti do jakih bolova, povraćanja i proliva.

U arterijama srca tromb dovodi do bola i pritiska u grudima sa ili bez širenja u vrat ili lopatice, nedostatka vazduha, znojenja i mučnine.

Ukoliko tromb u krvnim sudovima pluća javlja se iznenadan i oštar bol u grudima, ubrzan rad srca, nedostatak daha, znojenje, nekad uz iskašljavanje krvi.

Ugrušak u krvotoku mozga je praćen slabošću jedne polovine lica i/ili tela, poremećajem vida i govora, glavoboljom i vrtoglavicom.

Mnogi od opisanih simptoma deo su kliničke slike venske ili arterijske tromboze, periferne arterijske bolesti, mezenterične angine, tromboze portne, hepatične ili bubrežne vene, angine pectoris, infarkta srca, tromboembolije pluća i moždanog udara.

Ovde su opisani po simptomima koje bi pacijent trebalo da prepozna i zbog njih se obavezno i neodložno javi lekaru.

Faktori rizika za stvaranje tromba unutar krvnog suda su:

  • Dugotrajno sedenje (vožnja automobilom, prekookeanski let)
  • Stanja imobilizacije, invaliditeta, postoperativna i traumatska stanja
  • Trudnoća
  • Gojaznost
  • Šećerna bolest, povišene masnoće u krvi
  • Pušenje
  • Oralni kontraceptivni lekovi
  • Kancer (pankreasa, pluća, krvi)
  • Autoimune bolesti
  • Starija životna dob
  • Hronične upalne bolesti

Kako se postavlja dijagnoza?

Kliničkim pregledom interniste-angiologa, dodatnim testovima krvi i ultrazvučnim pregledom sa kolor doplerom mogu se postaviti dijagnoze većine predhodno opisanih stanja.

Dalji tok lečenja se sprovodi u saradnji sa vaskularnim hirurzima, kardiohirurzima i  interventnima radiolozima.

Da li postoji prevencija i koji su njeni dometi?

Iako se radi o grupi vrlo ozbiljnih i nekada životno ugrožavajućih bolesti, rano prepoznavanje simptoma i faktora rizika uz adekvatnu evaluaciju pacijenta otvara prostor za više preventivnih mera koje značajno smanjujun rizik od kardiovaskularnih dogadjaja kao štp su infarkt srca, moždani udar, gangrena ili venska tromboza.

Autor: Kolegium Medic