Masnoće u krvi Beograd - Kolegium Medic

Kolegium Medic Klinika Beograd Masnoce u Krvi

Povišenim masnoćama u krvi smatraju se povišene vrednosti ukupnog holesterola, njegove LDL frakcije i triglicerida.

Da bi bili sigurni da imate povišene vrednosti masnoća, uzorak krvi mora biti uzet ujutru, nakon perioda gladovanja od 9-12 časova.

Holesterol se stvara u jetri ili dobija iz hrane (jaja,meso,mlečni proizvodi) a zatim koristi za različite procese u organizmu kao što je zaštita nerava, stvaranje nekih hormona i tkiva, održavanje nivoa vitamina D, u procesu varenja…

U slučajevima povišenih vrednosti naše telo holesterol odlaže u zidove arterija, pokrećući složeni i ireverzibilni proces ateroskleroze sa stvaranjem aterosklerotskog plaka.

Trigliceridi su nešto drugačijeg porekla ali takodje imaju negativan uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema: to je višak unesenih kalorija koje je telo pretvorilo u masnoću.

Povišene masnoće u krvi dovode do brojnih ozbiljnih bolesti kardiovaskularnog sistema, odgovornih za najveći broj smrti u ljudskoj populaciji.

Koje vrste holesterola postoje?

Ukupni holesterol
LDL holesterol – “loš holesterol”. Naziv je dobio zbog toga što visok nivo ove frakcije povećava rizik od srčanog i moždanog udara ali i drugih zdravstvenih problema
HDL holesterol -“dobar holesterol”. Ova frakcija holesterola smanjuje rizik od pomenutih kadiovaskularnih dogadjaja.
Non HDL holesterol: vrednost se dobija kada se od ukupnog holesterola oduzme HDL holesterol

Da li ste znali da su bolesti kardiovaskularnog sistema “Ubica br.1” čovečanstva, da su po smrtnosti ispred malignih bolesti .

Višak holesterola nastaje zbog:

prevelikog unosa hranom
greške u eliminaciji
preteranim stvaranjem u jetri

Poslednja dva razloga deo su složenog mehanizma metabolizma holesterola, često su genetskog porekla, vrednosti ukupnog i LDL holesterola su visoke i u takvim slučajevima delotvorni su lekovi koji blokiraju pogrešan deo metaboličkog puta.

Ukoliko je vrednost holesterola povišena 15-20% u odnosu na normalne vrednosti, higijensko dijetetski režim može biti dovoljan.

Da li ste znali da “low cholesterol” ali i “low fat” namirnice mogu imati velike količene zasićenih i trans-masti koje podižu nivo holesterola?

Proverite koliko ima sledećih sastojaka u porciji: zasićenih masti , trans-masti i ukupnih kalorija i naravno, koliko grama ima u porciji.

Visok holesterol je stanje bez simptoma.

Kada procesom stvaranja aterosklerotskog plaka dodje do značajnog suženja arterija i krv sa kiseonikom otežano stiže do vitalnih organa, počinjemo da osećamo simptome:

Bol i pritisak u grudima
Zamaranje
Kratak dah
Smanjenje distance hoda sa pojavom grčeva u listu noge
Vrtoglavica
Prolazno trnjenje jedne polovine lica, jezika, tela
Prolazni poremećaji vida i govora

Nabrojani simptomi deo su kliničke slike angine pectoris, periferne arterijske bolesti-Claudicatio intermitens, tranzitornog ishemijskog ataka (TIA) I reverzibilnog ishemijskog neurološkog deficita (RIND) i treba ih shvatiti kao najavu budućeg, po život opasnog, kardiovaskularnog dogadjaja kao što su Infarkt srca, moždani udar (šlog) ili gangrena noge.

Ateroskleroza kao generalizovana bolest krvnih sudova, često uključuje više od jedne manifestacije bolesti, te tako pacijenti sa anginom pektoris imaju veću verovatnoću da obole od karotodne bolesti, potvrdjenu velikim kliničkim studijama.

Holesterolski aterosklerotski plak nestabilne structure, pod jakom silom krvi koja se provlači kroz suženi prostor, može se fragmentisati i njegovi delovi (embolusi) nošeni strujom krvi mogu završiti u krvnim sudovima bilo kog organa ili ekstremiteta izazivajući njihovo trajno oštećenje ( gangrena creva, gangrena stopala).

Šta preduzeti?

Holesterol je masnoća koja u višku našem telu nanosi veliku štetu, složenog je metaboličkog puta, često je genetski uslovljen i način na koji se odvija ovaj poremećaj nije uniforman za svakog pojedinačnog pacijenta. Veoma je važno da pacijenta sa povišenim masnoćama pravilno kategorišemo u odnosu na genetske rizike od kardio-vaskularnih komplikacija i tako ga lečimo. Pacijent sa roditeljem koji je u mladjem ili srednjem životnom dobu imao evidentiranu kardiovaskularnu bolest, ne može biti lečen na isti način kao pacijent bez takvih rizika.

Lekovi propisani od strane specijaliste (internista, kardiolog, angiolog) kombinovani sa pravilnom ishranom i umerenom fizičkom aktivnošću uz kontrolu ostalih faktora rizika sa aditivnim efektom, jedini daju merljive rezultate potkrepljene naučnim i kliničkim dokazima.

Higijensko-dijeteske mere za snižavanje masnoća u krvi:

Smanjen unos masti I šećera
Bareno dinstano i pečeno meso nasuprot prženja u dubokom ulju
Upotreba termostabilnih ulja u pripremi hrane npr. ulje semena groždjice
Sveže maslinovo i riblje ulje
Dve porcije povrća dnevno
Prestanak pušenja uz stručnu ili podršku grupe
150 min nedeljno brzog hoda ili drugih umerenih aktivnosti
Kontrola pritiska, šećera, masnoća, telesne težine
Kontrola progresije suženja krvnih sudova ultrazvučnim pregledom sa kolor doplerom

Napomenite svom doktoru (kardiologu, internisti, angiologu) da li postoji genetska predispozicija u Vašoj porodici za povišen holesterol i kardiovaskularna oboljenja, to može imati uticaj na vrstu traženih testova krvi kao i strategiju daljeg praćenja i lečenja.

Suplementi i narodni lekovi nisu testirani na neželjena dejstva na vitalne organe i dodatno mogu pogoršasti već poremećenu funkciju jetre u metabolizmu masti.