Kardiologija je grana interne medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti srca i cirkulatornog sistema.
Šta je Kardiologija?
Ove bolesti su najučestalije bolesti savremenog sveta i po smrtnosti su ispred malignih bolesti.
Koji su najčešći simptomi srčanih bolesti ?
- Zamaranje pri uobičajenim aktivnostima
- Ubrzan, usporen ili nepravilan rad srca u miru i noću
- Bolovi i pritisak u sredogrudju, gušenje, nedostatak daha
- Otoci nogu
- Povišen krvni pritisak
- Glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavice, gubici svesti
Prevencija u kardiologiji
Klinički pregled interniste – kardiologa u kome se srce posmatra u sklopu složenih fizioloških mehanizama pratećih stanja, ličnih i genetskih rizika i primenjene terapije je važan segment kardiološke evaluacije. Kontrolni pregledi imaju za cilj da, osim korekcije terapije, prate i kontrolišu tok i razvoj komplikacija hipertenzije, angine pektoris, srčane slabosti i poremećaja ritma.
Primena profilakse od neželjenih kardiovaskularnih dogadjaja danas zauzima centralno mesto u lečenju bolesti kardiovaskularnog sistema. Upotreba novih lekova i kontrole parametara od značaja za procenu rizika, imaju za cilj da spreče tromboembolijske komplikacije na krvnim sudovima srca, karotidnom arterijama, krvotoku mozga ili pluća.
Kardiolog tokom kontinuiranog praćenja bolesti odredjuje vrstu i prilagodjava način sprovodjenja prevencije kardio-vaskularnih dogadjaja.
Koje bolesti leči kardiolog?
Najčešće bolesti današnjice koje su predmet karidološke ekspertize su:
- Neregulisan krvni pritisak sa ili bez terapije (Arterijska hipertenzija) sa rizikom za razvoj kardiovaskularnih komplikacija
- Povišene masnoće u krvi (Hiperholesterolemija, Hiperlipidemija)
- Angina pectoris (bolovi i pritisak u grudima, slaba tolerancija na napor)
- Infarkt miokarda, stanja nakon ugradnje stenta ili by-pass hirurgije srca
- Endokarditisi (virus Koksaki)
- Miokardiopatije -bolesti srčanog mišića (hipertrofična, dilatativna, restriktivna)
- Aritmije (lupanje srca u miru,Tahikardija, Fibrilacija pretkomora, ostali poremećaji električnog sprovodjenja)
- Bolesti srčanih zalistaka (nakon reumatske groznice u detinjstvu, nasledno)
- Srčana slabost, dekompenzovana i kompenzovana
Kako izgleda kardiološki pregled?
Kardiološki pregled je bezbolan, neinvazivan i komforan i sastoji se od:
- 1. Intervjua (Upitnika o tegobama pacijenta, njihovom trajanju i opisu, Lične i porodične anamneze, okupacionim i ostalim rizicima)
- 2. Analize medicinske dokumentacije i donetih laboratorijskih ali i drugih nalaza, kao i nalaza drugih specijalnosti
- 3. Kliničkog kardiološkog pregleda
Kardiološkim pregledom utvrdjuje se vrednost arterijskog krvnog pritiska profesionalnim kalibrisanim aparatom a zatim i auskultacija ili slušanje srčanih tonova na tačno odredjenim tačkama na grudnom košu pomoću stetoskopa.
Auskultacijom se otkriva ritam, kvalitet i jačina srčanih tonova, eventualno prisustvo srčanih šumova, njihova vrsta, lokalizacija, propagacija i jačina.
Pregled kardiologa obuhvata i pregled pluća auskultacijom, palpaciju abdomena u cilju odredjivanja dimenzija jetre i prisustva slobodne tečnosti u stomaku, pregled eventualnih otoka i palpaciju perifernih pulseva.
Ovim pregledom dobijaju se podaci koje kardiolog dublje analizira daljom dijagnostikom.
Dopunska dijagnostika kardiološkom pregledu u prvom redu je EKG.
Šta je EKG?
EKG (elektrokardiogram) je bezbolan i kratkotrajni pregled kojim se dobija zapis krive električne aktivnosti srca u različitim tačkama (odvodima).
Izvodi se na aparatu Elektrokardiogram sa 12 električnih odvoda (starije generacije aparata imaju 3 ili 6 odvoda).
Elektrokardiogram ili skraćeno EKG je grafički prikaz električne aktivnosti sprovodnog sistema srca. EKG lekaru kliničaru daje podatke o poremećajima srčanog ritma i sprovodjenja električnih impulsa koji putuju kroz srce i regulišu njegovu funkciju. Analiza grafičkog zapisa govori i o stanju samog srčanog mišića, njegovoj debljini i gradji, otkrivaju se ožiljci od prebolelog infarka, a takodje i o poremećaju elektrolita u telu (čak i kojih!), kao i o stanju plućne cirkulacije.
Priprema za pregled: nije potrebna. Izvodi se uz redovnu terapiju osim ako nije drugačije naglašeno.
Šta je ultrazvučni pregled srca?
Ultrazvučni pregled srca sa kolor doplerom: (Kolor dopler ehosonografija)
je bezbolan i komforan pregled koji se unašoj Klinici izvodi na aparatu SIEMENS najnovije generacije, sa tehnološki unapredjenim sondama za skeniranje srčanog mišića i protoka krvi u njegovim šupljinama ali i krvnih sudova koji vode krv u srce ili od srca.
Kolor dopler ehosonografija srca pruža podatke o:
- Dimenzijama pretkomora, komora, debljini mišića, dimenzijama i stanju izlaznog trakta aorte-najvećeg krvnog suda našeg tela.
- Pokretljivosti srčanog mišića- otkriva polja slabije pokretljivosti zida usled prebolelog infarkta, zapaljenja srčanog mišića i drugih razloga.
- Stanju srčane ovojnice (perikarda)– njegovu debljinu, prisustvo upale ili izliva u srčanu kesu
- Promenama u gradji, dimenzijama i funkciji srca (hipertrofija, dilatacija)
- Prati protok krvi kroz srčane šupljine kao i ušća koja povezuju srčane šupljine medju sobom i sa velikim krvnim sudovima, izgled i pokretljivost zalistaka
- Prisutvo i lokalizaciju tromba, vegetacija, tumora
Na osnovu svih navedenih parametara odredjuje stepen funkcionalnosti i snage mišićne pumpe.
Priprema za pregled: nije potrebna. Izvodi se uz redovnu terapiju, osim ako nije drugačije naglašeno.
Zbog složenosti fiziološkog razumevanja ovog kompleksnog organa, kod koga pratimo dinamičke parametre kretanja krvi u realnom vremenu, naša preporuka je da, kad god je to moguće, ultrazvučno snimanje uradi kardiolog koji je obavio i kardiološki pregled.
Šta je holter krvnog pritiska i kada se predlaže ?
Tokom kardiološkog pregleda izmerena vrednost arterijskog pritiska jeste značajna informacija o regulaciji ovog važnog parametra.
Ukoliko lekar dobije podatke o kretanju vrednosti pritiska izmerenih u kućnim uslovima koji bi zahtevali uvodjenje terapije ili promenu terapije u odnosu na vrednost pritiska u toku pregleda, preporučiće Vam holter pritiska.
Kako izgleda snimanje holterom krvnog pritiska?
Ova bezbolna metoda podrazumeva 24-o časovno nošenje portabilnog uredjaja malih dimenzija, povezanog sa manžetom za automatsko merenje krvnog pritiska na Vašoj nadlaktici.
Tokom naduvavanja mažetne možete osetiti lak pritisak u nadlaktici. Ovaj osećaj iščezava nakon 10-20 sec (izmeren sistolni pritisak).
U ordinaciji se odredjuju parametri snimanja, aparat se podešava za svakog pacijenta ponaosob.
Nakon 24h i deaktivacije uredjaja, dobija se zapis vrednosti pritiska na osnovu kog se može zaključiti o kakvoj se vrednosti hipertenzije radi i koja je terapija najadekvatnija.
Šta treba da znam dok nosim holter pritiska ?
Holter uredjaj ne sme doći u dodir sa vodom. Ne smete se kupati, tuširati ni plivati dok je holter uredjaj na Vašem telu. Ne smete skidati niti isključivati uredjaj. Možete se tuširati neposredno pre aplikacije uredjaja.
Sve redovne dnevne aktivnosti mogu se obavljati uz holter uredjaj. Poželjno je voditi evidenciju dnevnih aktivnosti tokom nošenja holtera pritiska.
Priprema nije potrebna. Izvodi se uz redovnu terapiju, osim ako nije drugačije naglašeno.
Šta je 24h Holter EKG-a i kome se predlaže?
Tokom kardiološkog pregleda neizostavan segment je snimanje EKG zapisa elektrokardiografskimaparatom. Ovaj zapis je ranije opisani EKG, u trenutku pregleda.
Kod poremećaja sprovodjenja električnih impulsa kroz srce, najčešće se dogadja da njihova pojava nije stalna, veće se tokom vremena, zavisno od mnogo faktora, menja, pojavljuje i nestaje.
24h holter EKG monitoring jeste dinamački zapis svih promena električnog sprovodjenja tokom 24h.
Ukoliko se pacijent žali na lupanje, preskakanje, podrhtavanje, treperenje u grudnom košu uz normalan EKG u ordinaciji.
Ukoliko se na osnovu EKG-a postavi sumnja na poremećaje ritma i promećaje sprovodjenja
Pacijent je imao neobjašnjiv gubitak svesti
Zanošenje u hodu ili u miru koje nije neurološkog porekla.
Kako izgleda snimanje holter EKG-a?
Holter EKG je portabl uredjaj koji, preko elektroda na grudnom košu pacijenta, snima sve promene u električnom sprovodjenja tokom zadatog perioda vremena (najčešće 24h).
Metoda je bezbedna i komforna. Portabl uredjaj se nosi u torbici na grudnom košu, i povezan je sa elektrodama. Snimanje ne izaziva nikakve senzacije kod pacijenta.
Nakon završenog snimanja, preko posebnog kompjuterskog programa analiziraju se sve karakteristike ovog 24h zapisa rada srca. Tumačenje zapisa i njegovu analizu vrši kardiolog.
Šta treba da znam dok nosim holter EKG-a ?
Holter uredjaj ne sme doći u dodir sa vodom. Ne smete se kupati, tuširati ni plivati dok je holter uredjaj na Vašem telu. Ne smete skidati niti isključivati uredjaj. Možete se tuširati neposredno pre aplikacije uredjaja.
Sve redovne dnevne aktivnosti mogu se obavljati uz holter uredjaj. Poželjno je voditi evidenciju dnevnih aktivnosti tokom nošenja holtera pritiska.
Priprema nije potrebna. Izvodi se uz redovnu terapiju, osim ako nije drugačije naglašeno.
KM info
Iz ove oblasti možete pročitati i neke od autorskih tekstova eksperata Kolegium Medic-a.
