Da li ste u potrazi za rešenjem svog zdravstvenog problema posetili više lekara protekle godine? Uradili ste niz dijagnostičkih procedura koje nisu dovele do željenih zaključaka?

Da li ste stekli utisak da ste pregledani parcijalno - lečena je bolest a ne Vi?

Da li imate nedoumice u pogledu daljeg toka lečenja, saveta i preporučene terapije?

Ako je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, naš odgovor je sledeći: NISTE IMALI INTERNISTIČKI PREGLED.

Kolegium Medic Klinika Internista Beograd

Šta je interna medicina?

Ova najsveobuhvatnija i najizazovnija oblast medicine bavi se lečenjem hroničnih i akutnih bolesti unutrašnjih organa (srca, pluća, jetre, creva, mokraćnog, krvnog, lokomotornog, žlezdanog  sistema i krvotoka), sagledavajući medjusobne uticaje usled složene povezanosti njihovih funkcija.

U Nemačkoj u XVIII veku postaje zvaničan naziv u nomenklaturi medicinskih specijalizacija i u tom obliku se koristi i danas.

U savremenoj medicini, internista bira polje ekspertize kojim će se bliže baviti ali i dalje u sklopu svih bolesti posmatra celokupan organizam, leči celog pacijenta a ne samo bolest.

Kako ćete prepoznati internistu?

  • Intervju će se odnositi na ono zbog čega ste došli ali pitaće Vas i za neka druga stanja i simptome.
  • Pregled će biti sveobuhvatan i detaljan.
  • Dobićete preporuke o najoptimalnijem toku dalje dijagnostike koji će dati najviše podataka o Vašem zdravstvenom stanju.
  • Nakon koordinisano sprovedenih dijagnostičkih postupaka, zajedno sa ostalim kolegama doneće zaključak o zdravstvenom stanju, prognozi i terapiji.

U današnje vreme, zbog dobro poznatih problema sa kojima se suočavaju pacijenti ali i lekari, nije jednostavno imati ovakvo iskustvo u lekarskoj ordinaciji.
U uslovima primarne zdravstvene zaštite, poseta internisti u ambulanti je kratkotrajni uvid u tekući zdravstveni problem i osnovnu dijagnostiku poput krvne slike, krvnog pritiska i EKG-a.

U klinikama tercijarne zdravstvene zaštite, prvi pregled interniste nakon prijema-hospitalizacije pacijenta je sveobuhvatan i detaljan jer je potreban pun uvid u kompletni zdravstveni status pre nego se pacijent podvrgne ispitivanju.

U želji da našim pacijentima pružimo sveobuhvatni klinički pregled u vanbolničkim/ambulantnim uslovima implementirali smo KM Internistički pregled kliničkog protokola: KM EXPERT CLINICAL.

Preporučujemo ga u kod pacijenata sa kompleksnom kliničkom slikom, stanjima i bolestima više organskih sistema i kod drugih nejasnih stanja, gde je od naročite važnosti sprovesti svrsishodno i ciljano ispitivanje po redosledu koji za najkraće vreme i uz najmanje uloženih resursa dovodi do kliničkog zaključivanja.

Kako izgleda pregled KM EXPERT CLINICAL?

Sveobuhvatni ekspertski internistički pregled KM EXPERT CLINICAL je kompletna klinička evaluacija paciijenta. U tu svrhu pacijent se upućuje na klinički protokol, koji počinje sledećim koracima:
1. KM UPITNIK ZDRAVSTVENOG STATUSA PACIJENTA
2. KM UPITNIK PREDHODNIH BOLESTI I RIZIKA.
KM UPITNICI 1 i 2 sastoje se od standardizovanog seta pitanja po medjunarodnim normativima za kompletnu kliničku evaluaciju u sferi interne medicine.  Njihov cilj je da lekaru kliničaru stave na uvid najčešće zanemarene simptome i rizike koji mogu biti od najveće važnosti za otkrivanje bolesti i komplikacija i pravilno usmeravanje dijagnostike i lečenja.
U daljem toku pregleda KM EXPERT CLINICAL sledi:

3. INTERVJU SA PACIJENTOM jeste ciljana analiza upitnikom detektovanih simptoma, sa podacima o njihovom početku i karakteru, predhodnim bolestima i hroničnim bolestima, primenjenoj terapiji i dijagnostici kao i ličnim, porodičnim i okupacionim rizicima.

4. ANALIZA MEDICINSKE DOKUMENTACIJE koju sa sobom pacijent donosi. Od posebnog značaja su otpusne liste i pregledi učinjeni u poslednjih godinu dana.

5. KLINIČKI PREGLED PACIJENTA- Sveobuhvatni internistički pregled celog tela obuhvata:

Fizikalni pregled glave, vrata, palpaciju limfnih čvorova i štitnjače, auskultaciju srca i pluća, palpaciju abdominalnih tačaka, auskultaciju peristaltike i krvnih sudova abdomena, palpaciju perifernih pulseva ekstremiteta, osnovni neurološki pregled, osnovni dermatološki status, merenje krvnog pritiska, EKG, saturaciju periferne krvi i dodatne manevre kliničke internističke prakse u zavisnosti od nadjenih promena tokom fizikalnog pregleda,

Nakon pregleda pacijent se izveštava o preliminarnom mišljenju i pravi plan najsvrsishodnijih dijagnostickih mera koje će dati odgovore na otvorena pitanja o zdravstvenom stanju pacijenta.
Posle sprovedenih dijagnostičkih testova i dopunskih pregleda, kao i konsultacija sa relevantnim specijalistima, donosi se zaključak i preporučuje terapijski pristup.

Napomena za pacijente:

Indikacije za specijalističke preglede i dijagnostičke procedure ne bi trebalo da postavlja sam pacijent. Klinički pristup pacijentu je posmatranje zdravstvenog stanja kao celine medjusobno povezanih procesa, koji često slede jedan iz drugog kroz duži vremenski period.  Nerazumevanje kompletnog zdravstvenog stanja vodi parcijalnom sagledavanju, gde se svi procesi (poremećaji, bolesti) stavljaju u istu ravan.
Parcijalno sagledavanje zdravstvenog stanja je nesvrsishodno, neupotrebljivo a često i ekonomski neisplativo. Pacijenti savremenog doba, u kome postoji narastajuća tendencija za pretvaranjem medicinske doktrine u sistem „medicinskih usluga“, imaju nebrojeno mnogo učinjenih dijagnostičkih procedura u svojoj medicinskoj arhivi, nažalost, bez većeg uticaja na unapredjenje svog zdravstvenog stanja.

Odgovoran lekar nakon sagledavanja pacijentovog zdravstvenog statusa, predlaže dalje dijagnostičko postupanje. Za svaku dijagnostičku proceduru koju predlaže ima opravdan, svrsishodan i prioritetni razlog i očekuje odgovor koji postaje segment u njegovom kliničkom zaključivanju. Njegov prioritet je od početaka medicine isti: poboljšanje zdravstvenog stanja i unapredjenje kvaliteta života pacijenta. Dijagnostičke procedure samo su jedan od koraka na tom putu.

Suprotno onome što se u javnosti predstavlja, ni jedna dijagnostička procedura nije „čarobni štapić“. Velika očekivanja od (marketinški uobličenih) performansi uredjaja podstakla su pacijente da samostalno indikuju dijagnostiku pre pregleda/konsultacije sa lekarom. „Oko vidi ono što pamet zna“ rekao je jedan veliki lekar. Lekari novog doba, u najsavremenijim dijagnostičkim centrima najbolje znaju tačnost ove izreke. Radiolozi, internisti, subspecijalisti svih grana medicine i dalje iznenadjuju svoje pacijente kada pre „snimanja“ zatraže njihovu medicinsku dokumentaciju i postave pitanje sa kojim ciljem je zakazan pregled.

Klinički pristup podrazumeva kompletno sagledavanje pacijenta uz praćenje stručnih i naučnih postignuća u sferi svoje ekspertize i preduzimanje dijagnostičkih procedura koje nisu same sebi svrha već odgovor na pitanja kliničara i jedan od koraka ka ciljevima medicininske etike.

Postanite deo rešenja.

Pacijent veruje da je najskuplja medicinska procedura uvek najbolja, medjutim:
sve tehnološki unapredjene metode dijagnostike samo su alat u rukama kliničara, moćan samo uz ranije opisan, klinički pristup pacijentu.

Koordinacija izmeđju razlicitih specijalnosti neophodna je za donošenje zaključka o zdravstvenom stanju pacijenta.

Dijagnostika i lečenje po kliničkom modelu, jedini su ispravan način.

Pogledajte cenu usluge!

Autor: Kolegium Medic