Da li ste u potrazi za rešenjem svog zdravstvenog problema posetili više lekara protekle godine?

Da li ste stekli utisak da ste pregledani parcijalno - lečena je bolest a ne Vi?

Da li imate nedoumice u pogledu saveta i preporučene terapije?

Ako je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, naš odgovor je sledeći: NISTE IMALI INTERNISTIČKI PREGLED.

Kolegium Medic Klinika Internista Beograd

Šta je interna medicina?

Ova najsveobuhvatnija i najizazovnija oblast medicine bavi se lečenjem hroničnih i akutnih bolesti unutrašnjih organa (srca, pluća, jetre, creva, mokraćnog, krvnog sistema i krvotoka), sagledavajući medjusobne uticaje usled složene povezanosti njihovih funkcija.

U Nemačkoj u XVIII veku postaje zvaničan naziv u nomenklaturi medicinskih specijalizacija i u tom obliku se koristi i danas.

U savremenoj medicini, internista bira polje ekspertize kojim će se bliže baviti ali i dalje u sklopu svih bolesti posmatra celokupan organizam, leči celog pacijenta a ne samo bolest.

Kako ćete prepoznati internistu?

  • Intervju će se odnositi na ono zbog čega ste došli ali pitaće Vas i za neka druga stanja i simptome.
  • Pregled će biti sveobuhvatan i detaljan.
  • Dobićete preporuke o najoptimalnijem toku dalje dijagnostike koji će dati najviše podataka o Vašem zdravstvenom stanju.
  • Nakon koordinisano sprovedenih dijagnostičkih postupaka, zajedno sa ostalim kolegama doneće zaključak o zdravstvenom stanju, prognozi i terapiji.

Ovaj sveobuhvatni pregled počinje upitnikom o simptomima sadašnje bolesti, njihovom početku i karakteru, ličnoj i porodičnoj medicinskoj istoriji pacijenta,ličnim, porodičnim i okupacionim rizicima, nastavlja se intervjuom sa detaljnim i tačno utvrdjenim sledom pitanja, analizom medicinske dokumentacije a zatim se obavlja klinički pregled celokupnog tela. Pregled glave, vrata, palpacija limfnih čvorova i štitnjače, auskultacija srca, pluća, palpacija i auskultacija abdomena, perifernih krvnih sudova, osnovni neurološki pregled, merenje krvnog pritiska, EKG, saturacija periferne krvi i dodatni manevri kliničke internističke prakse su samo deo ovog sveobuhvatnog pregleda.

Nakon pregleda pacijent se izveštava o preliminarnom mišljenju i pravi plan najsvrsishodnijih dijagnostickih mera koje će dati odgovore na otvorena pitanja o zdravstvenom stanju pacijenta.
Posle sprovedenih dijagnostičkih testova i dopunskih pregleda, kao i konsultacija sa relevantnim specijalistima, donosi se zaključak i preporučuje terapijski pristup.

U današnje vreme, zbog dobro poznatih problema sa kojima se suočavaju pacijenti ali i lekari, nije jednostavno imati ovakvo iskustvo u lekarskoj ordinaciji.

Obično, poseta internisti je kratkotrajni uvid u tekući zdravstveni problem i osnovnu dijagnostiku poput krvne slike, krvnog pritiska i EKG-a.

Postoji i drugačiji način: KLINIČKI internistički pregled po organima i sistemima organa.

Napomena za pacijente:

Indikacije za specijalističke preglede i dijagnostičke procedure ne bi trebalo da postavlja sam pacijent.
Parcijalno sagledavanje zdravstvenog stanja obično je nesvrsishodno, neupotrebljivo a često i ekonomski neisplativo.

Odgovoran lekar uvek prvo preduzima procedure koje su jednostavne, bezbolne i ekonomski neopterećujuće a pri tom daju dovoljno podataka i smernica.
Koristi se metodama analize, eliminacije i sinteze.

Pacijent veruje da je najskuplja medicinska procedura uvek najbolja, medjutim:
sve tehnološki unapredjene metode dijagnostike samo su alat u rukama kliničara, moćan samo uz ranije opisan, klinički pristup pacijentu.

Koordinacija izmeđju razlicitih specijalnosti neophodna je za donošenje zaključka o zdravstvenom stanju pacijenta.

Dijagnostika i lečenje po kliničkom modelu, jedini su ispravan način.

Autor: Kolegium Medic