Primarna funkcija imunskog sistema je odbrana od patogenih mikroorganizama i uništavanje tumorskih ćelija. Nasuprot ovim korisnim ulogama, neadekvatan imunski odgovor je uzrok mnogih bolesti.
Osnovni poremećaji imunskog odgovora su:
1.Reakcije preosetljivosti
2. Imunodeficijencije
Reakcije preosetljivosti nastaju zbog suviše jakog imunskog odgovora koji dovodi do oštećenja tkiva. Mogu da budu izazvane stranim antigenima (lekovi, poleni, grinje) i sopstvenim antigenima (autoantigeni). Alergijske reakcije preosetljivosti izazivaju specifični T- i B-limfociti. Ove reakcije nisu dozno zavisne, a karakterišu ih memorija i specifičnost.
Prema patogenezi dele se na 4 tipa:
- I (rani tip) preosetljivosti posredovan IgE antitelima
– akutne anafilaktičke reakcije
– hronične atopijske bolesti - II tip preosetljivosti posredovan IgM i IgG antitelima
– autoimunske citopenije autoimunske bolesti spec. za odredjeni organ
– hiprakutno odbacivanje alografta) - III tip preosetljivosti posedovan imunskim kompleksima
– vaskulitisi
– sistemske bolesti vezivnog tkiva
- IV (kasni) tip preosetljivosti posredovan limfocitima
– hronične granulomske bolesti
– kontaktni alergijski dermatitis
– kasne lokalne ili sistemske reakcije na lekove
– glutenska enteropatija
– reumatoidni artritis
– mulipla skleroza
– diabetes mellitus tip I
– hronično odbacivanje alografta
Prvi tip preosetljivosti (Rani tip) je najčešći poremećaj imunskog sistema od kog oboleva oko 20% populacije.
Kontakt alergena sa antitelima IgE klase dovode do oslobadjanja preformiranih medijatora koji izazivaju:
- Brzu i snažnu vazodilataciju, što dovodi do pada krvnog pritiska, otoka larinksa, urtikarije i angioedema)
- Spazam glatke muskulature respiratornog i gastrointestinalnog trakta – kada nastaje asmatični napad, ubrzana crevna peristaltika
Alergeni su antigeni koji izazivaju reakciju I tipa preosetljivosti.
Po hemijskom sastavu su najčešće proteini.
Inhalacioni alergeni dospevaju u organizam preko disajnih organa.
Najčešći inhalacioni alergeni su:
- Grinje
- Poleni -topole, breze, vrbe, leske, korova, trave
- Kućna prašina
- Životinjska dlaka
- Budj
- Perje
Nutritivni alergeni su poreklom iz hrane ili venomi insekata i pojedini lekovi.
Najčešći nutritivni alergeni su:
- Kikiriki
- Orah
- Badem
- Soja
- Pšenica
- Bobičasto voće
- Jaja
- Mleko
- Čokolada
- Morski plodovi
- Konzervansi i aditivi
Alergijski rinitis se manifestuje napadima kijanja, bistrom sekrecijom iz nosa, svrabom, zapušenošću nosa.
Može biti intermitentni (izazvan polenima drveća, trava i korova) i permanentni (grinje).
Često je udružen sa alergijskim konjuktivitisom (svrab i suženje očiju, otok kapaka).
Alergijska astma se manifestuje napadima gušenja i sviranja u grudima, osećajem stezanja u grudima, pojačanim zamaranjem a nekada i samo upornim suvim kašljem.
Sklonost ka alergijama je uglavnom nasledna – ako je jedan roditelj atopićar, šansa da dete nasledi atopijsku konstituciju je 30-50%, a ako su oba roditelja atopičari šansa je i do 70%.
Najčešći sled atopijskih bolesti je:
- Atopijski dermatitis – dečiji ekcem
- Alergijski rinitis
- Alergijska astma što se naziva atopijski marš
Dve trećine obolelih od alergijske astme ima i alergijski rinitis.
Broj obolelih od alergijskih bolesti je u stalnom porastu.
Trenutno u svetu 334 miliona ljudi boluje od astme, procenjuje se da će 2025. biti 400 miliona ljudi
Tome doprinose i brojni spoljašnji faktori kao što su aerozagadjenje, industrijalizacija, promena klime, naćin života i ishrane.
Najviše obolilih je u Australiji, SAD, zemljama Zapadne Evrope i Južne Amerike.
Dijagnoza alergijskih bolesti
Dijagnoza alergijskih bolesti se postavlja na osnivu anamneze, fizikalnog pregleda, in vivo ispitivanja (kožne probe) i in vitro ispitivanja (analize krvi).
Dijagnoza alergijske astme se postavlja i na osnovu ispitivanja plućne funkcije ( spirometrija).
Skin prick testovi detektuju specifičnog IgE antitela u krvi na odredjene alergene iz vazduha ili hrane. Izvode se tako što se kroz kap alergena ubode lancetom, sačeka 15-20 minuta i izvši očitavanje.
Ako je proba pozitivna javiće se otok, crvenilo i svrab.
Specifična IgE antitela se mogu detektovati i analizom krvi.
Lečenje alergijskog rinitisa i konjuktivitisa je načešće simptomatsko (antihistaminici, intranazalni kortikosteroidi).
U lečenju alergijske astme koristi se i inhalaciona terapija ( inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori).
Alergen specifična imunoterapija (Desenzibilizacija) podrazumeva unošenje malih doza alergena koja dovodi do promene pogrešne imunske reakcije i razvoja imunotolerancije.
Alergen specifična imuno-terapija alergija se sintetiše za pojedinačnog pacijenta na specifični antigen .
Postoje dva načina primene alergen specifične imunoterapije:
- Sublingvalna (SLIT) – unos terapije je u obliku kapi, ispod jezika
- Subkutana (SCIT) – unosi se potkožno
Indikovana je kod osoba starosti 5 do 55 godina a apsolutne kontraindikacije su maligne i autoimine bolesti.
Urtikarija i angioedem mogu biti izazvane kontaktom sa alergenom ali mogu biti i nealergijske (infekcija, parazitoza, maligno oboljenje, hronični gastritis, autoimuno oboljenje, fizički agensi – pritisak, hladnoća, toplota, izlaganje suncu).
Kontaktni dermatitis je posledica IV tipa preosetljivosti i posredovan je limfocitima.
Nastaje prilikom kontakta sa najčešće hemijskim, kozmetičkim sredstvima., metalima Ispituje se epikutanim, PACH testovima ( lepljiva traka sa alergenima se stavi na kožu, stoji 24h i reakcija se čita nakon 24, 48 i 72 sata).
Leči se kortikosteroidima – lokalnim a ponekad i sistemskim.