Štitasta žlezda (Gl. Thyroidea) smeštena je na prednjoj strani vrata i proizvodi sledeće hormone:
Trijodtironin (T3) aktivni oblik tiroidnog hormona
Tiroksin (T4) neaktivni oblik koje telo pretvara u aktivni oblik hormona
Kalcitonin
Hormoni štitaste žlezde regulišu:
- Telesnu temperaturu
- Metabolizam
- Raspoloženje
- Normalan rast i razvoj kod dece
- Održavaju nivo kalcijuma
Hipofiza luči TSH ( tireostimulirajući hormon) kojim utiče na štitastu žlezdu da proizvodi hormone.
Ukoliko je na bilo koji način prisutan višak hormona štitaste žlezde, govorimo o stanju poznatom kao hipertireoidizam.
Tu uključujemo i autoimune bolesti (Graves-ova bolest), inflamaciju (Thyroiditis), predoziranje jodom ili hormonima štitaste žlezde…
Simptomi pojačane funkcije štitaste žlezde su sledeći:
- Umor
- Slabost
- Nesanica
- Osetljivost na toplotu
- Promene raspoloženja, nervoza, tremor
- Tahikardija
- Dijarea praćena grčevima
- Gubitak u telesnoj težini
Nasuprot ovog poremećaja, snižena funkcija štitaste žlezde ili hipotireoidizam često potiče od autoimune bolesti poput Hashimoto-thyroiditis-a.
Simptomi snižene funkcije štitaste žlezde su sledeći:
- Umor
- Osetljivost na hladnoću
- Depresivni poremećaji
- Suvoća kože i kose
- Smanjeno znojenje
- Snižena frekvenca srca
- Bolovi u zglobovima i mišićima
- Neredovni/ bolni menstrualni ciklusi
- Neplodnost
- Dobijanje na telesnoj težini
O holesterolu, sa aspekta tireoidnog uticaja:
T3 je ključni faktor u metaboličkom putu holesterola u našem telu, ovaj hormon utiče na proces uklanjanja viška holesterola koji se odvija u jetri.
Kada ovog hormona nema dovoljno, stvara se višak LDL holesterola, poznatiji kao „loš holesterol“.
Pacijenti sa novootkrivenim povišenim vrednostima holesterola, trebalo bi da provere funciju štitaste žlezde, kako bi lečenje holesterolemije bilo adekvatno, a u ovom slučaju,lečenjem obolele štitaste žlezde i korekcijom vrednosti njenih hormona moguće je uticati na sam uzrok povišenog holesterola, što je zasigurno najpovoljniji i najsvrsishodniji put kliničkog lečenja.
Ove preporuke deo su najsavremenijih vodiča o lečenju kardiovaskularnih pacijenata, koji se koriste u kliničkoj praksi, uz korigovanu ishranu, umerenu fizičku aktivnost i medikamentoznu prevenciju kardiovaskularnih dogadjaja.
O holesterolu i ostalim masnoćama koje utiču na zdravlje kardiovaskularnog sistema pročitajte u odeljku Masnoće u krvi.
Autor: Kolegium Medic