Usporen rad srca može da bude fiziološko stanje bez ikakvih tegoba, a nekada je simptom ili posledica bolesti.
Svaki rad srca ispod 50 otkucaja u minuti trebalo bi ispitati.
Usporen srčani ritam, iako je manje opasan od ubrzanog, ipak, treba ispitati. Ako naglo opadne, u kombinaciji sa glavoboljom ili zanošenjem pri hodu, može da ukaže na krvarenje u mozgu.
Kod zdravih osoba razlog za manju srčanu frekvenciju je najčešće vezan za tip ličnosti, konstituciju i fizičku spremnost osobe. Ako nema tegoba, ova pojava se ne leči. Kod hroničnih pacijenata, mali broj otkucaja srca u minuti obično je posledica bolesti srca ili efekat neke terapije koju koriste.
– Ova pojava češća je kod starijih pacijenata, i obično je posledica propadanja sprovodnog sistema srca – kaže, za „Novosti“, profesor dr Dragan Tavčiovski, načelnik Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije. – Ako znamo da pacijent ima bolest srca koja značajno usporava srčane otkucaje, pomno pratimo njegovo stanje. Ako ima potrebe, ugrađujemo pejsmejker koji omogućava da srce radi sinhrono.
Postoje oboljenja i situacije kada usporen rad srca može da se leči i bez pejsmejkera, uz pomoć lekova. Takav je slučaj, na primer, kod smanjenog lučenja štitne žlezde – hipotireoze, koja menja metabolizam svih ćelija i često usporava rad srca. Jedan od vrlo raširenih razloga usporavanja rada srca je zloupotreba i loše kobinovanje lekova.
SPORTSKO SRCE
Ozbiljno utrenirane osobe, aktivni sportisti najčešće imaju fiziološki niži puls. Dok je kod normalne zdrave osobe puls u mirovanju obično između 50 i 80 otkucaja u minutu, kod dobro utreniranih osoba srčana frekvencija može da bude samo 35 do 40 otkucaja u minutu, a da ne osećaju nikakve tegobe.
– Dešava se da pacijenti sami na svoju ruku uzimaju lekove, ali imamo i slučajeve kada lekari terapijom koju propišu za osnovnu bolest, izazovu usporenje rada srca – pojašnjava dr Tavčiovski. – Lekovi koji usporavaju srčani rad bez obzira na to imaju svoje mesto u kardiologiji jer se koriste za regulaciju povišenog krvnog pritiska i kod ishemijske bolesti srca. Činjenica je i da su neki pacijenti osetljiviji na medikamente, naročito na njihove međusobne kombinacije, pa reaguju usporenjem srčanog rada.
Zato, pri planiranju terapije kod srčanih bolesti, lekari treba da uzmu u obzir i efekte ovih lekova. S druge strane, kod većine srčanih bolesti osnovni terapijski interes je upravo usporavanje srčanog ritma. Jer, zbog propadanja kardiovaskularnog sistema, srčani rad se ubrzava kako bi srce postiglo da „ispumpa“ dovoljno krvi.
– Brzi srčani rad je generalno veći problem u medicini, nego usporeni otkucaji – dodaje dr Tavčiovski. – Povišen broj otkucaja mogu da izazovu razna stanja: slabije srce, koje ubrzanjem pokušava da opskrbi tkiva jer nema dovoljno jaku pumpnu funkciju, stanja metaboličkih poremećaja, hipretireoza, malokrvnost, neregulisan dijabetes.
Postoje situacije kada smanjena frekvencija rada srca može da bude veoma upozoravajući znak. Ovo se odnosi na osobe kojima naglo broj srčanih otkucaja uspori, nevezano za terapiju ili neke druge spoljne faktore. U kombinaciji sa neurološkim simptomima, poput lošijeg vida, glavobolje, „zanošenja“ pri hodu, smanjen broj otkucaja može da ukaže na promene u nervnom sistemu i glavi, pre svega na moguće krvarenje u mozgu ili tumor.
Izvor: Novosti