Naziv ove žlezde  (Glandulla Thyreoidea, gr.) potiče od grčke reči koja označava ratnički štit. U našem jeziku zovemo je štitasta žlezda, štitna žlezda ili štitnjača.

Tokom razvoja embriona nalazi se iza jezika ali se pre porodjaja premešta na prednju stranu vrata, ispod Adamove jabučice.

Teška je 20-60 g.

Oblika je leptira raširenih krila.

Stitasta zlezda

Pod direktnim je uticajem hipofize i to preko hormona TSH (tireostimulirajući hormon)e a preko nje pod uticajem hipotalamusa.

Glavni hormoni koje proizvodi štitasta žlezda su:
Trijodtironin T3
Tiroksin T4
Kalcitonin

Ćelije tkiva štitaste žlezde su jedinstvene i razlikuju se od svih ostalih ćeliija, one jedine mogu da vrše preuzimanje joda iz krvi i stvaraju navedene  hormone.

Ovim hormonima, štitasta žlezda reguliše metabolizam svake ćelije u telu. Ćelije tkiva drugih organa i tkiva osetljive su na hormone štitaste žlezde, preko specifičnih receptora.

Štitasta žlezda reguliše funkcionisanje srca, digestivnog sistema, mišića, razvoj mozga i nerava,  raspoloženje, metabolizam kostiju i mnogo drugih funkcija koje ćemo navesti kroz simptome poremećaja.

Višak holesterola nastaje zbog prevelikog unosa hranom, greške u eliminaciji ili preteranim stvaranjem u jetri . Poslednja dva razloga deo su složenog mehanizma metabolizma holesterola, često su genetskog porekla, vrednosti ukupnog i LDL holesterola su visoke  i u takvim slučajevima delotvorni su lekovi koji blokiraju pogrešan deo metaboličkog puta.

Ukoliko je vrednost holesterola povišena 15-20% u odnosu na normalne vrednosti, higijensko dijetetski režim može biti dovoljan.

Osnovne funkcije štitaste žlezde:

  • Metabolizam masti:  Hormoni štitaste žlezde pomažu telu da „sagoreva“ masti, podižu nivo bazalnog metabolizma  i tako obezbedjuju telu energiju. Manjak hormona dovodi do suprotnog procesa, masti ostaju neiskorišćene. Uticaj na masti koje su uzrok kardiovaskularnih oboljenja objašnjen je u posebnom poglavlju: Štitasta žlezda i holesterol.
  • Metabolizam ugljenih hidrata:  Hormoni štitaste žlezde podstiču razlaganje ugljenih hidrata na proste šećere- glukozu, koje telo koristi kao energiju. Mozak, organ koji se gotovo bez izuzetka ishranjuje glukozom, u slučaju nedostatka hormona ostaje bez neophodnog „goriva“.
  • Regulacija telesne temperature: Hormoni štitaste žlezde kontrološu stvaranje toplote u telu. Ovaj mehanizam je neophjodan da bi se unutrašnji organi zaštitili od ekstremnih spoljašnjih temperatura.
  • Menstrualni ciklus: Održavanje redovnog menstrualnog ciklusa nije samo zadatak polnih hormona, hormoni štitaste žlezde imaju značajan uticaj na ovaj proces i sve implikacije koje njegov poremećaj nosi sa sobom..

Štitasta žlezda i druge bolesti: Postoji niz udruženih bolesti i stanja u kojima se bolest štitaste žlezde javlja samo kao deo problema. Neki od ovih sindroma su nasledni, pojedini su vrlo kompleksni i ako se ne prepoznaju na vreme -sa nezadovoljavajućom prognozom

O hormonima: naredba „odozgo“:

Nivo hormona štitaste žlezde u krvi nije konstantan, već adekvatan potrebama. Informaciju o potrebama tireoidei daje hipofiza,mala žlezda koja se nalazi iznad baze lobanje, signalizirajući preko količineTSH koliko hormona štitasta žlezda treba da proizvede. Nju kontroliše posebna regija mozga- hipotalamus.

  • Starije osobe mogu imati manje simptoma ili slabije izražene simptome.
  • Simptomi bolesti štitaste žlezde mogu varirati od diskretnih do vrlo dramatičnih

Hipotireoidizam, hipotireoza

Nizak nivo hormona štitaste žlezde može biti izazvan raličitim bolestima. Bilo da je u pitanju manjak joda (neophodan je zanjihovo stvaranje), proces upale, autoimuni proces (Hashimotto thyreoiditis) ili zračenje tokom hemoterapije, stanje manjka hormona štitaste žlezde zovemo hipotireoidizam.

Simptomi snižene funkcije štitaste žlezde::

  • Depresija (može biti rani znak)
  • Dobijanje na težini
  • Hronični umor
  • Osetljivost na hladnoću
  • Otoci lica
  • Optipacija, zatvor
  • Promuklost
  • Bol, otok ili ukočenost zglobova
  • Istanjena kosa
  • Oštećenje nerava (peckanje, ukočenost, bol u ekstremitetima)
  • Usporen srčani ritam
  • Problemi sa pamćenjem
  • Obilniji ili neredovni menstrualni ciklusi, izostanak ciklusa
  • Povišen holesterol u krvi
  • Neplodnost (izostanak ovulacije)

Svako može da oboli od smanjene funkcije štitaste žlede, nešto učestalije oboljeva:

  • Ženski pol
  • Stariji od 60 god
  • Osobe sa orodičnmi rizikom za bolesti štitaste žlezde
  • Pacijenti koji boluju od neke autoimune bolesti (Diabetes type I)
  • Zračeni u predelu vrata
  • Postporodjajni period

Hipertireoidizam, hipertireoza

Povišene vrednosti hormona tiroksina javljaju se usled autoimunih bolesti, zbog poremećaj u radu hipofize koja kontroliše proizvodnju hormona, pa čak i neki suplementi za mršavljenje tj. „ubrzanje metabolizma“ mogu dovesti do hipertireoidizma.

Simptomi povišene funkcije štitaste žlezde:

  • Nenamerni gubitak na težini (i pored očuvanog apetita i unosa)
  • Pojačan apetit
  • Anksioznost (stanje prolongirane strepnje, straha, osećaj najsličniji „tremi“)
  • Nervoza, razdražljivost
  • Pojačano znojenje, znojenje u predelu vrata, osetljivost na toplotu
  • Depresija, napadi panike, drhtanje ruku
  • Ubrzan i nepravilan rad srca , lupanje srca (preko 100 otkucaja/min, tahikardija, aritmije, palpitacije)
  • Povišen krvni pritisak
  • Nesanica, poremećaj koncentracje i pažnje
  • Istanjena kosa, koža
  • Promene menstrualnog ciklusa
  • Učestalo pražnjenje creva
  • Otežano gutanje
  • Umor, slabost mišića
  • Nesanica
  • Osteoporoza
  • Suve ili crvene oči ili suzenje oka, zamućen vid, ispupčene očne jabučice
  • Crvenilo i otok potkolenica, stopala

U većem riziku za povišenu funkciju štitaste žleszde su :

  • Ženski pol
  • Porodična opterećenje
  • Prisustvo drugih hroničnih bolesti ( Diabetes type I, perniciozna anemija, primarna adrenalna insuficijencija)

Šta možete da uradite sami :

  • Proverite da li unosite dovoljno joda, naše telo ne može da stvara jod.
  • Preporučene dnevne potrebe su 150 mcg, u trudnoći 220-290 mcg na dan.
  • Izvor joda su mleko i mlečni proizvodi, morska riba, jodirana so, voda.
  • Proverite deklaracije na proizvodima koje koristite, izračunajte svoj dnevni unos.
  • Proverite vrednosti hormona štitaste žlezde. Osnovni set analiza je TSH, FT3, FT4, uz antitela Anti TPO, Anti TgAt i kalcitonin.
  • Vaš endokokrinolog može doneti zaključke o poreklu poremećaja, dok je ultrazvučnim pregledom moguće videti i morfologiju žlezde, eventualno prisustvo upale, čvorova, tumora…
Stitasta zlezda

DA LI STE ZNALI: Jod osim uloge u stvaranju hormona štitaste žlezde ima ulogu u imunom odgovoru našeg organizma, a nedavno je otkriven i povoljan efekat na glandularnu i fibrocističnu diplaziju dojke !

Važna napomena: Ne uzimajte preparate joda bez konsultacije sa lekarom!

Nešto (nepopularno) o metabolizmu:

Iako se reč metabolizam najčešće dovodi u vezu sa kontrolom težine, to je zapravo skup složenih hemijskih procesa koji se u našem telu odvijaju i čija je svrha očuvanje života.

Često čujemo u svakodnevnom govoru da je usporen metabolizam uzrok prekomerne telesne težine.

Ova tvrdnja može se smatrati donekle ispravnom, u strogom smislu bilo bi neophodno uzeti u obzir da je količina hrane i posebno vrsta hrane koja se unosi u organizam, kao i prisustvo ili odustvo redovnih fizičkih aktivnosti od mnogo većeg uticaja na telesnu masu.

Na ovaj složen proces, kojim telo pretvara unetu hranu u energiju potrebnu za vitalne procese, mogu imati uticaj jedan ili više  sledećih činilaca:

  • Lekovi i suplementi mogu ubrzati i usporiti metabolizam. Pojedini su neophodni u terapiji bolesti, dok se neki mogu zameniti drugim lekom. Ukoliko se lek ili suplement uzima u svrhu ubrzanja metabolizma i kontrole telesne mase, napomenućemo sledeće činjenice: Ovim preparatima pokreću se hemijski procesi koji ometaju niz prirodnih procesa u organizmu sa negativnim dugoročnim efektima. Suplementi, biljni preparati, tzv. boosteri metabolizma ne smeju se unositi bez konsultacije sa subspecijalistom za bolesti metabolizma-endokrinologom.
  • Doručak-ljudi koji doručkuju (ovde ne pripadaju oni koji to čine povremeno već samo oni kojima je to usvojena navika) imaju brži metabolizam od onih koji prvi obrok uzimaju nekoliko sati po budjenju.
  • Nagli gubitak u težini, ukoliko nije praćen pojačanom fizičkom aktivnošću, dovodi do usporavanja metabolizma. Paradoksalno je, ali samo na prvi pogled, da osoba koja je (gladovanjem, specifičnim restriktivnim režimom ishrane, upotrebom supresora apetita ili drugim načinima) izgubila u telesnoj masi, zapravo usporila metabolizam. Ako ovaj proces posmatramo sa aspekta novih potreba, objašnjenje je jednostavno: manja masa zahteva mnogo manji kalorijski unos da bi se zadržalo postignuto, a aktivni mišići su jedini koji mogu apsorbovati tu razliku.
  • Starenje-gubitak mišićne mase i umanjena fizička aktivnost usporavaju metabolizam. Zato je za ljude koji nisu rekreativci, već u srednjim godinama života neophodno da izaberu vrstu lagane fizičke aktivnosti (poput šetnje, plivanja, joge, pilatesa) i uvrste je na vreme u svoju rutinu. Tako će zglobovi, ligamenti i koštani sistem biti spremni da izdrže opterećenje a kardiovaskularni sistem biti adaptiran da na pojačanu aktivnost adekvatno odgovori.

Poremećaji metabolizma su neopravdano postali predmet spekulacija sa svrhom nudjenja lakih rešenja u postizanju zadovoljavajućeg fizičkog izgleda.
Endokrinologija, nauka koja se bavi svim aspektima metabolizma, ovaj kompleksni proces posmatra isključivo u službi postizanja zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja pacijenta, koje tek za posledicu može imati i vidljivi fizički aspekt.

Pacijent od endokrinologa može dobiti savete o postizanju zadovoljavajuće telesne težine, koji bi trebalo da postanu princip. Pacijent  je najvažniji činilac u svom lečenju.

Autor: Kolegium Medic