Peptički ulkus ili čir predstavlja ograničeno oštećenje sluznice želuca ili dvanaestopalačnog creva (duodenuma) koje zahvata sluznicu I prodire u dubinu zida, zahvatajući podsluznični i mišićni sloj, do spoljašnjeg omotača zida-seroze . Najčešće je lokalizovan u želucu i početnom delu dvanaestopalačnog creva, redje u tankom crevu (ova lokalizacija je češća u nekim drugim bolestima digestivnog trakta kao što su zapaljenske bolesti creva ) ili jednjaku.

Smatra se da oko 4 % ukupne svetske populacije boluje od ove bolesti. Javlja se sa učestalošću od oko 1 oboleli na 1000 stanovnika. Incidenca oboljevanja raste sa starenjem. Pojava čira je podjednako prisutna kod oba pola. Čir na želucu se češće javlja u životnoj dobi od 50 – 70 godine života, a na dvanaestercu u dobi od 30 – 50 godine života .

Uzrok nastanka čira još uvek nije jasno utvrdjen. Smatra se da je osnova sama konstitucija i često se pojava čira dovodi u vezu sa stanjima prekomernog lučenja želudačne kiseline, tzv. hiperaciditeta.
Želudačna kiselina (HCl – hlorovodonična kiselina) se luči u tzv.parijetalnim ćelijama zida želuca (molekulskim mehanizmom tzv.protonske  pumpe zamene jona – osnova dejstva današnjih lekova u lečenju poremećaja hiperaciditeta čine blokatori ove pumpe)

Ova kiselina čini glavni sastojak želudačnog soka koji je odgovoran za inicijalni proces razgradnje I varenja hranjivih materija dospelih hranom u želudac. S obzirom da se radi o jakoj kiselini (korozivno sredstvo) sa agresivnim potencijalom, na površini sluznice želuca postoji odbrambeni sloj – mukus, koga čine bazne supstance i specifični proteini (najvažniji su prostaglandini).

Mukus štiti od autodestruktivnog efekta želudačne kiseline. U ovakvom odnosu je bitna ravnoteža ovih supstanci i svaka situacija promene ovog odnosa favorizuje potencijalno oštećenje sluznice (infekcija, efekat lekova,zračenja,vrste namirnica,trauma, pridružene bolesti) i stanje hiperaciditeta.

Dva  najvažnija uzroka pojave čira su:

  • Helicobacter pylori infekcija
  • upotreba lekova

Helicobacter pylori

Helicobacter pylori je bakterija prisutna u 80 % slučajeva ulkusne bolesti.Infekcija ovom bakterijom uzrokuje proces zapaljenja uslovljen narušenom ravnotežom u nivou sluznice želuca koja je posledica delovanja produkata same bakterije te lokalnim odgovorom na infekciju. Sama bakterija produkuje toksine koji oštećuju zaštitni sloj na površini sluznice te time prodire u dublje slojeve, te tako omogućava lakše oštećenje sluznice drugim faktorima, najčešće lekovima.

Lekovi

Lekovi koji najčešće dovode do pojave čira su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL ili NSAID ) ,salicilati , kortikosteroidi, lekovi protiv zgrušavanja krvi, preparati gvožđa itd.

Znamo da se ovi lekovi široko koriste u populaciji, naročito kod osoba starije životne dobi, a u sklopu kardiološke ili reumatološke terapije. Ovi lekovi dovode do smanjenog stvaranja prostaglandina kao glavnih sastojaka odbrambenog sloja (mucina) čime je sluznica direktno izložena agresivnom dejstvu želudačne kiseline (a tome doprinosi i pridružena H.pylori infekcija u ovoj populaciji).

Osim navedenog, čir češće nastaje u sklopu odgovarajućih životnih navika kao što su pušenje i konzumiranje alkohola. Način ishrane i vrsta namirnica nemaju presudnu ulogu u nastanku čira, ali mogu da favorizuju njegovu pojavu ukoliko su prisutni drugi faktori rizika. Misli se na teže svarljive namirnice i namirnice koje stimulišu lučenje kiseline (alcohol, kafa, slatkiši, kisele namirnice, začini, zapržena jela, topla testa itd.)

Čir češće nastaje i u sklopu postojanja nekih hroničnih oboljenja (npr. bolesti sa poremećajem metabolizma kalcijuma, bubrežna insuficijencija itd.) , a bitan faktor je i stres (akutni ili hronični) u sklopu kojeg je narušena ravnoteža autonomnog nervnog sistema odgovornog za motilitet digestivnog trakta, sekreciju kiseline i održavanje ravnoteže sredine u želucu i duodenumu.

Na kraju, 60 % osoba sa čirom imaju porodičnu pojavu ove bolesti, što potencira i značaj genetskih faktora .

Dijagnoza ulkusne bolesti:

Postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, laboratorijskih analiza (mogu da pokažu anemijski sindrom ukoliko je ulkus komplikovan krvarenjem ili potvrde H.pylori infekciju ) i tzv. zlatnog standarda u dijagnostici, endoskopskog pregleda gornjih delova digestivnog trakta – ezofagogastroduodenoskopija ( EGDS ) .

U anamnezi su bitni podaci o eventualnom prethodnom lečenju ulkusa ili H.pylori infekcije, prethodnim tegobama vezanim za digestivni trakt, pridruženim bolestima, stresu, traumi, životnim navikama, a najvažnije – o upotrebi lekova kao što su salicilati ili NSAIL.

Endoskopskim pregledom se utvrdjuje lokalizacija ulkusa, veličina, tip i izgled ulkusa. Treba napomenuti da je u sklopu pregleda obavezno uzimanje isečka – biopsije  kod svakog čira lokalizovanog na želucu,  jer takvi čirevi mogu biti i maligni, tj.predstavljati karcinom koji izgleda kao običan čir. Na postojanje carcinoma ukazuju i simptomi, tzv.simptomi alarma – intenzvini I pogoršavajući bolovi, progresivni gubitak težine, uporno povraćanje, anemija, palpabilna tumefakcija u stomaku. Ovi simptomi zahtevaju hitan pregled gastroenterologa.

U sklopu endoskopskog pregleda moguće su i terapijske intervencije, npr.kod čira komplikovanog krvarenjem. U takvim slučajevima se sprovodi hitan endoskopski pregled i ukoliko se uoči krvarenje, pomoću posebnih instrumenata se  i  zbrinjava.

Terapija čira

Terapiju čira čini kombinacija lekova. Osnova su tzv. inhibitori protonske pumpe koji sprečavaju sekreciju i oslobadjanje hlorovodonične kiseline ,a uz njih se primenjuju i kombinacije antibiotika sa ciljem lečenja H.pylori infekcije (obzirom na povezanost čira i H.pylori ) .

Lečenje obično traje mesec dana.

Čir se može lečiti i samo primenom inhibitora protonske pumpe (IPP) koji mogu da dovedu do zaceljenja sluznice, ali se smatra da je moguća ponovna pojava čira jer nije lečena i H.pylori infekcija. Osim lekova, obavezna je i primena režima ishrane (manji, češći obroci, izbegavanje provocirajućih namirnica, prestanak pušenja i konzumiranja alkohola) kao i potpuna obustava primene štetnih lekova.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje se danas sprovodi samo u komplikovanim slučajevima – perforacije ili krvarenja koje ne može da se zbrine endoskopski (pre pojave endoskopije hirurški su se lečili I svi krvareći ulkusi) i svodi se na ili resekciju dela želuca i dvanaesterca ili samo na suture – zašivanje zida. Hirurško lečenje se sprovodi i kod stenoza nastalih nakon dugotrajne evolucije ulkusne bolesti.

 

S obzirom na navedeno, prevencija ulkusne bolesti bi se pre svega sastojala u racionalnoj upotrebi lekova. Štetni lekovi se danas široko koriste u populaciji, naročito u starijoj populaciji, a ako su oni neophodni u terapiji izvesnih oboljenja , uz njih je obavezna i upotreba IPP u cilju zaštite sluznice želuca i duodenuma (tzv.gastroprotekcija). Gastroprotekcija se primenjuje stalno dok se primenjuju i štetni lekovi (po preporukama, navedeno mora da se sprovodi na nivou primarne zdravstvene zaštite).

Osim toga, osobe koje su bolovale zbog čira, a i nevezano za to, trebale bi da primenjuju odgovarajući režim ishrane, izbegavaju provocirajuće namirnice, prestanu sa pušenjem I konzumiranjem alkohola i utiču na regulaciju stresa.

Treba napomenuti i značaj edukacije i podizanja svesti populacije, pre svega u svetlu racionalne upotrebe lekova.

Autor: Dr Zoran Milenković, gastroenterolog

Klinika za gastroenterologiju i hepatologiju VMA